Педесет година живота , ни мало, ни много. Право време да се сумира протеклих педесет и испланира наредних педесет. Људи би рекли да су то најбоље године.
На чело моје вршњакиње дошла сам 16. 10. 2002. године , из сеоске учионице, право на прославу 39. рођендана. Тада сам први пут присуствовала Свечаној академији ОШ „17. октобар“ . Страх и узбуђење од новог и непознатог посла – руковођења једном великом и успешном школом, растао је сразмерно квалитету самог програма. Ученици су били прави професионалци…Какви ли су тек наставници, питала сам се. Да ли ћу испунити њихова и своја очекивања?!
И тако је почело,дечјим корацима, лагано, првих година само пратећи и учећи, а потом и неприметно мењајући неке ствари.
Локација школе, структура ученика, квалитет наставног кадра, довољни су потенцијали за непрекидан развој и успех. Све виши захтеви – све бољи резултати.
За протеклих 12 година матична зграда школе је потпуно реновирана, почев од крова, преко електроинсталација, подрумског простора, спољашње столарије, санитарног чвора, сређених канцеларија,кухиње, ходника до ограде школског дворишта. Прилично су сређена и подручна одељења у Врановцу и Горњем Штипљу. Опремљен је дигитални кабинет, разведен интернет у целој школи, инсталиран разглас, а неки кабинети су опремљени рачунарима, пројекторима, белим таблама…
Сваке године у основном образовању било је нечег новог: реформисани су програми свих разреда, уведен завршни испит (мала матура), урађена су два Школска развојна плана, два Школска програма, уведено је обавезно самовредновање, инклузивна настава, интезивирано је стручно усавршавање наставника, вођење педагошке документације, појачан је и нарочито наглашен рад на безбедности ученика, промењен начинфинансирања.
Све то чинило је овај мој посао узбудљивим и изазовним. Наравно, томе су допринели предани и стручни наставници, вредна и амбициозна деца, заинтересовани родитељи, отворена локална заједница.
Посебно се радујем и поносим када у нечему будемо први, па са поносом могу рећи да смо у општини Јагодина били први по многим стварима.
Први смо добили видео-надзор, први смо добили Светосавску награду 2007.године, први смо, после Београда и Новог Сада, организовали Фестивал науке. Прва смо основна школа која је организовала образовање одраслих, прва, која као партнер, учествује у међународном Темпусовом пројекту. Прва је и школска мини галерија „Одмор“. Моби фото-фест „Светлописи“ је први изложио фотографије ученика направљене мобилним телефоном. Штампамо Водич за родитеље, издали смо књигу текстова наше наставнице, а традициоанално, сваке године, на такмичењима има највише ученика из наше школе, па смо први и у томе.
Успешност школе потврђена је и спољашњим вредновањем квалитета образовно васпитног рада школе обављеним у фебруару 2013. године. Школа је остварила 100% свих стандарда, укључујући и 100% стандарда који су кључни за вредновање квалитета рада установе и добила оцену 4, која је и највиша могућа оцена.
Било је лако бити на челу колоне оволико дуго.
Укратко излистан дванаестогодишњи период и утисци. Како и колико обележити, истаћи, сумирати, приказати пола века?
Много је ствари које желимо да поменемо и издвојимо из проживљених 50 година, па нам је једна недеља, или месец, мало времена. Тако смо и одлучили да од 21. маја 2013. до 21. маја 2014, сваког месеца и то 17. у месецу буде неко дешавање. Почели смо Свечаном академијом под називом „Дама у најбољим годинама“ те издавањем Билтена , часописа Растко, књиге текстова „Лепша страна школе“, организовали изложбе, Вече страних језика, сусрете са бившим колегама и ђацима, првим уписаним ученицима и, на крају, завршавамо издавањем ове споменице. Читава година посвећена је обележавању пола века постојања школе. Да се памти…
Велика ми је част што сам део ове педесетогодишње приче, и што сам баш ја била у прилици да напишем овај текст .
Хвала свима који чине историју Основне школе „17. октобар“!
Биљана Милановић,
директор школе
Ова уводна реч директорке Биљане Милановић, преузета је из УСПОМЕНАРА који је објављен поводом 50 година постојања наше школе.